Богомољачки покрет - Шта је то

Богомољачки покрет

…Богомољачки покрет јавио се као спонтана последица животног искуства људи, који су кроз живот и честе ратове у којима су учествовали, осетили потребу да се морално препороде и да свој живот освете Богом… Слично апостолима и првим хришћанима, који су све остављали само да би Христа задобили, чинили су и богомољци. Стога није чудно да су и они, попут прбих хришћана, у очима својих савременика били људи „некњижњиви и прости“ (Дела ап. 4,13), па је и одређивање речи „богомољац“ у нашим речницима с призвуком осуде због „претераног испољавања побожности“ (као да се Богу може премолити), па и њихово сврставање у секту. Они су само хтели да се морално препороде, да у њима буја живот достојан боголиких бића и да светла образа могу носити име хришћана и доћи пред свога Господа.

Ревност богомољаца била је неразумљива за многе, а многи су им и завидели на томе. Својом ревношћу у вери и животу са вером они су били пример, али, нажалост, и укор многима, па и неким својим пастирима – свештеницима. Но и када су свештеници схватили побуде моралног буђења и ревност коју су пробуђени показивали у својој вери, пришли су богомољцима, помагали им и били им предводници.

Богомољачки протоколи – III део – Свети Николај Жички

ТРЕЋА СЕДНИЦА

Седница се отвара молитвом, после које пева се ова духовна песма:

НЕКА СРБЕ ОПЕТ СЛОГА КРАСИ

Богомољачки протоколи – II део – Свети Николај Жички

ДРУГА СЕДНИЦА

Отвара се најпре молитвом па онда овом песмом:

Ми стојимо cви за Христа
Против лажи и насиља,

Богомољачки протоколи – I део – Свети Николај Жички

УВОД

У име Господње изнећемо овде пред наше читаоце један протокол са једнога скупа наших народних мисионара. Oвaj скуп одржан је уз Часни Пост 1940. гoдине. За последњих десет година одржано је неколико оваквих скупова, или мисионарских течајева. Показало се, да су oви течајеви од велике користи и да су донели добре духовне плодове широм земље наше. Јер они који су се на овим скуповима духовно хранили и богатили, после су ходили по народу па су многе обогатили и нахранили духом и истином.

“Наши богомољци – не одбацујте их…” – (једна напомена свештеницима) – Свети Николај Жички

У сваком хришћанском народу осетио се после рата по неки особити религиозни покрет. Ови покрети махом су поникли у простом народу, но овде-онде и међу ученим светом. Сељачка Француска, у време рата и после овога, толико се приближила поново цркви, да је нерелигиозна Влада Француске похитала, да обнови дипломатске односе са Ватиканом.

У Великој Британији, у Велсу, појавио се међу рударским радницима један необичан проповедник, прост угљарски радник, по имену Смит. Изјутра, пре уласка у рудокопе и увече по изласку из истих, многе хиљаде радника стицале су се око овога Смита, да чују његову ватрену реч о Христовом Јеванђељу, као једну основу за решење и радничког питања и свију других питања, која потресају велику империју енглеску.

Настанак и развој Богомољачког покрета

Настанак и развој Богомољачког покрета

Епископ браничевски Хризостом (Војиновић)

НАРОДНА ХРИШЋАНСКА ЗАЈЕДНИЦА

Некако убрзо после „Мађарске буне“ настао је код нас у Банату тзв. „покрет побожних". „Појавиле су се — пише један савременик — богомољачке дружине које су избиле као бујни извори наше притајене, али још неугасле побожности. Покрет се ширио и захватао западни Банат, прешао у Бачку, а било га је и по целој Карловачкој митрополији. То је био религиозно-морални препород на чисто православној основи и то одоздо, из народа" ...

Слика 1 - Епископи Хризостом (Војиновић) и рашко- призренски Павле (садашњи патријарх српски) пред полазак из манастира Ћелија. Лево стоји архимандрит др Јустин Поповић (1967).

Како је тај покрет, нешто касније, изгледао у јужном Банату остао нам је запис Ј. Боте из села Јарковца: „Људи и жене, све старији, купе се код појединих, читају Свето писмо и поје наше црквене песме. Долазе редовно у цркву, побожно се моле, при читању св. Евангелија клече и с нарочитом вољом и пажњом слушају свештеничку проповед и тумачење св. Евангелија...

Богомољачки покрет - Протојереј Младомир А. Тодоровић

...Богомољачки покрет јавио се као спонтана последица животног искуства људи, који су кроз живот и честе ратове у којима су учествовали, осетили потребу да се морално препороде и да свој живот освете Богом... Слично апостолима и првим хришћанима, који су све остављали само да би Христа задобили, чинили су и богомољци. Стога није чудно да су и они, попут прбих хришћана, у очима својих савременика били људи „некњижњиви и прости“ (Дела ап. 4,13), па је и одређивање речи „богомољац“ у нашим речницима с призвуком осуде због „претераног испољавања побожности“ (као да се Богу може премолити), па и њихово сврставање у секту. Они су само хтели да се морално препороде, да у њима буја живот достојан боголиких бића и да светла образа могу носити име хришћана и доћи пред свога Господа.

Ревност богомољаца била је неразумљива за многе, а многи су им и завидели на томе. Својом ревношћу у вери и животу са вером они су били пример, али, нажалост, и укор многима, па и неким својим пастирима – свештеницима. Но и када су свештеници схватили побуде моралног буђења и ревност коју су пробуђени показивали у својој вери, пришли су богомољцима, помагали им и били им предводници.

Живот богомољаца састојао се у сталној борби против зла. Да би та борба била што успешнија, они су се све чвршће везивали за Бога, али и повезивали међусобно. Тако су многа самоникла друштва уједињавана, да се на крају сви уједине у један јединствен покрет и да се даље заједнички боре за узвишене идеале којима су били руковођени...

...У почетку богомољци су били мало друштво по броју, али велико по вери. Временом и број им се увећао, па су њихова друштва постајала широм тадашње наше Краљевине (1920-1941), као и изван ње где је било Срба – у Румунији и у САД. Било их је највише међу тежацима, међу којим су поникли, па међу радницима, ђацима, интелектуалцима и међу официрима. Били су духовна снага која је могла да препороди наш народ...

...Садашње буђење нашег народа и жеља да се врати својим коренима уствари је нов облик онога што су богомољци започели пре више од седам деценија....

Протојереј Младомир А. Тодоровић

(Из предговора књизи „Епископ Николај и православни богомољачки покрет“, Београд 1996

ДИВАН - свети Владика Николај

DIVAN - Bogomoljacki Pokret - Nikolaj Velimirovic

Богомољачки Покрет - Видео материјал

Обновљен и богомољачки покрет

У манастиру Војловица у Панчеву, Епархија банатска на Србском Светосавском Свенародном Сабору - Дани Владике Николаја Велимировића је обновљен и богомољачки покрет.

Богомољачки покрет је постојао и пре другог светског рата, а владика Николај Велимировић му је припадао, као и монах Гаврило из манастира Св. Луке у Бошњанима..
.

БОГОМОЉЦИ - ХРИШЋАНСКА СРБИЈА

Др Драган Суботић

БОГОМОЉЦИ - ХРИШЋАНСКА СРБИЈА

Истину о богомољцима и њиховом покрету српски народ је заборавио. Својом књигом, др Драган Суботић исправио је ову неправду

Богомољачки покрет је особена српска појава, производ околности и људи овог православног поднебља

РАЗГОВАРАО: Добрица ГАЈИЋ

Богомољачки Покрет

Богомољачки покрет јавио се као спонтана последица животног искуства људи, који су кроз живот и честе ратове у којима су учествовали, осетили потребу да се морално препороде и да свој живот освете Богом. Чланови тог покрета осећали су давидовску жеђ за Богом и настојали су да је утоле. Њихова ревност и њихово стављање у везу са Богом - учинили су их чудесним, за многе несхватљивим. Слично апостолима и првим хришћанима, који су све остављали само да би Христа задобили, чинили су и богомољци. Стога и није чудно да су и они, попут првих хришћана, у очима својих савременика били људи "некњижњиви и прости" па је и одређивање речи "богомољац" у нашим речницима с призвуком осуде због "претераног испољавања побожности" (као да се Богу може премолити), па и њихово сврставање у секту. Они су само хтели да се морално препороде, да у њима буја живот достојан боголиких бића и да светла образа могу носити име хришћана и доћи пред свога Господа.