Богомољачки покрет
…Богомољачки покрет јавио се као спонтана последица животног искуства људи, који су кроз живот и честе ратове у којима су учествовали, осетили потребу да се морално препороде и да свој живот освете Богом… Слично апостолима и првим хришћанима, који су све остављали само да би Христа задобили, чинили су и богомољци. Стога није чудно да су и они, попут прбих хришћана, у очима својих савременика били људи „некњижњиви и прости“ (Дела ап. 4,13), па је и одређивање речи „богомољац“ у нашим речницима с призвуком осуде због „претераног испољавања побожности“ (као да се Богу може премолити), па и њихово сврставање у секту. Они су само хтели да се морално препороде, да у њима буја живот достојан боголиких бића и да светла образа могу носити име хришћана и доћи пред свога Господа.Ревност богомољаца била је неразумљива за многе, а многи су им и завидели на томе. Својом ревношћу у вери и животу са вером они су били пример, али, нажалост, и укор многима, па и неким својим пастирима – свештеницима. Но и када су свештеници схватили побуде моралног буђења и ревност коју су пробуђени показивали у својој вери, пришли су богомољцима, помагали им и били им предводници.
